Brada kroz istoriju

Relativno skoro sam imao pitanje od strane jednog gospodina, koji se navodno osvrtao na neke istorijske činjenice,  kako smo došli do toga da se toliko pažnje poklanja odgoju brade i odakle odjednom toliko proizvoda i saveta za nešto što je toliko beznačajno i jednostavno.

Površno posmatranje ove teme od strane onih koji nisu nikada nosili bradu, ali i nekolicine koji je trenutno nose, nateralo me je da posvetim više pažnje ovoj temi i da se vratimo vekovima u nazad i pogledamo neke od istorijskih činjenica koje će stvoriti jasniju sliku o tome kako se brada tretirala od davnina pa sve do modernog doba.

Ukratko, brada je vremenom prolazila kroz nekoliko ciklusa - prvo je bila nužnost, pa je ispala iz upotrebe a onda je ponovo ušla u modu.

U ovom tekstu ćemo zakoračiti u vremensku mašinu i početi od vremena oko 1000 godina pre Hrista, a za period pre toga ćemo morati malo i da nagađamo.

Pa ako ste spremni, možemo da počnemo!

Dakle, poznato je da su pećinski ljudi, ili Primitivni Ljudi, kako ih naučnici nazivaju, imali brade. Ali zašto? Postojala su tri glavna razloga zbog kojih bi gajili brade, a kombinacija sva tri bi verovatno bila najlogičnija: toplota, zastrašivanje i zaštita. Brada je bila uobičajena u tim vremenima, jer bi tako koža bila zaštićena i topla a služila je i kao svojevrsni filter koji je sprečavao da prašina i prljavština upadaju u usta i nos. Brada je takođe pomagala da se istakne linija vilice koja je pokazivala suparnicima spremnost za borbu i zaštitu teritorije. Na kraju, kada bi neizbežno ušli u te borbe, njihova brada bi pomogla da se ublaži udarac u lice.

Ovaj trend se nastavio još neko vreme, čak i kada je šišanje brade bilo korišćeno kao oblik kažnjavanja, sve dok Aleksandar Veliki nije zabranio svojim vojnicima da imaju bradu oko 345. godine pre nove ere, zbog straha da će ih neprijatelji uhvatiti za bradu u toku bitke. I s pravom, jedini način da se ima moć u tom vremenskom periodu je da se to pokaže silom. Ne biste želeli da imate bilo kakav nedostatak kada borba počne.

Kelti su bili veliki obožavaoci brade, a Otto Veliki (935. g.) se zaklinjao u svoju bradu kad god je želeo da bude ozbiljno shvaćen. U starom Egiptu brade su bile deo stila skoro svake osobe. Oni bi ih ukrašavali prstenovima, bojili ih raznim bojama, pa čak ih i prekrivali zlatnim nitima. Ovo je bilo uglavnom za pojedince više klase kao što su faraoni, prinčevi i trgovci. Tokom istog vremenskog perioda, Mesopotamci su bili dobro poznati po tome kako su pažljivo održavali bradu, redovno koristeći prirodna ulja.

Mesopotamija je na kraju dovela do rasta Rimskog carstva, a veliki deo sveta je svoju civilizaciju zasnovao upravo na principima koje su ustanovili Rimljani. Većina građana Rima je sledila svog Imperatora i tada je došao period brijanja. Ovaj trend je kasnije preokrenut kada je jedan od careva, Hadrian, namerno odgajio bradu kako bi sakrio svoje ožiljke na licu. Mnogi ljudi su se ugledali na njega, a onda su brade ponovo postale uobičajene u Rimskom carstvu i širom sveta.

U srednjem veku vidimo još jedno oživljavanje brada među višim slojevima društva. Uočavate li obrazac? Ciklus? Političari koji su se nalazili na visokim pozicijama mogli su da gaje duge i guste brade. Vitezovi su ih takođe nosili, ali više kao znak muškosti, časti i hrabrosti. 

Interesantno je pomenuti i šta se dešavalo u srednjovekovnoj Srbiji. U Dušanovom zakoniku se prvi put pojavljuje globa za čupanje brade prilikom tuče  - Mehoskubina. Mehoskubina se pominje u 98. članu Dušanovog zakonika i propisuje da se takav prekršaj plaća šest perpera (tadašnjih 72 dinara).

Ovo je ipak bilo kratkotrajno jer renesansa ponovo menja percepciju prema bradama, a većina muškaraca ponovo počinje da se brije. Nekolicina ljudi, uglavnom umetnici, slikari i vajari, suprotstavljlo se ovakvom statusu quo.

Posle malog zastoja, stižemo do prepoznatljivijeg vremena. Vreme engleske krune, posebno Henrija VIII (onaj koji se često oženio). Tokom čitavog svog života, nosio je bradu. Imao je čak i na samrtnoj postelji. Henri je bio veoma samosvestan čovek. Imao je toliko žena da bi mu neka od njih podarila sina, naslednika a kako ni jedna nije uspela u tome, sve ih je oterao. Takođe, zbog svoje naravi nije želeo da ima nekog konkurenta među bradonjama, nekoga ko će imati lepšu i sjajniju bradu od njega, pa je jednostavno uveo porez na brade! Po završetku njegove vladavine, kraljica Elizabeta I bila je na tronu. Ona nije bila veliki ljubitelj brade, pa je zadržala taj porez. Zatim dolazimo do Petra Velikog. Bio je veliki zaljubljenik u zapadnu kulturu pa je, između ostalog, kopirao i porez koji je Henri postavio.

Polako se približavamo današnjici, ali prvo moramo zastati u 19. i 20. veku. Ponovo ciklus. Brade su opet veliki deo društva. U stvari, one se koriste da pokažu moć i liderstvo kod pojedinaca. Abraham Linkoln je gajio svoju bradu po savetu jedanaestogodišnje devojčice, jer je rekla da će njen brat tako pre glasati za njega i da će to pomoći njegovom licu da izgleda punije. Ali on nije jedina ugledna ličnost koja je proslavila bradu i brkove: Frederik III, Čarls Dikens, Karl Marks i Đuzepe Verdi, samo su neki od onih koji su pomogli u popularizaciji brada u modernom vremenu.

Ipak, nije se moglo bez malo trzavica 1900-ih. Za vreme Prvog svetskog rata, gajenje brade bilo je strogo zabranjeno za vojnike, jer je to sprečavalo pravilno postavljanje gas maske na lice. Na novi trend brijanja je delimično uticalo i pojavljivanje Gillette Safety Razor-a 1895. godine. Većina muškaraca je zadržala taj način razmišljanja sve do kraja Drugog svetskog rata ili čak do pojavljivanja hipi pokreta i Beatlemanije 1960-ih i 70-ih godina.

U svakom slučaju nema mesta za strah jer sada sve ide uzlaznom putanjom, iako postoje slojevi društva koji i dalje imaju jake predrasude prema gajenju i nošenju brade. Meni to uopšte nije logično jer statistika govori nešto potpuno drugačije. Na žalost, za Srbiju ne postoje precizni podaci o ovome, ali je poznato da 33% Amerikanaca i 55% ljudi širom sveta nosi neku vrstu brade.  I danas su to ljudi na koje se gleda sa više poštovanja, ljudi koji deluju daleko ozbiljnije i ljudi koji su često iz viših društvenih slojeva.

Dakle, šta se kroz vekove promenilo? Očigledno ništa, osim svesti koju ljudi danas imaju o ovim temama.

Zbog toga Vam neću ništa više reći osim - NASTAVITE DA GAJITE !!!